2 poena za svaki odgovor ‘b’
1 poen za svaki ‘a’
0 poena za svaki odgovor ‘c’.
Ukupan rezultat 36-50: Visoka podložnost pritisku
Ukupan rezultat 30-35: Ispod prosečna otpornost prema pritisku
Ukupan rezultat 21-29: Prosečan rad pod pritiskom     
Ukupan rezultat 16-20: Iznad prosečne otpornost prema pritisku
Ukupan rezultat ispod 15:  Visoka otpornost na pritisak

Analiza

Različiti ljudi  reaguju na pritiske na različite načine. Kao rezultat njihovog emocionalnog obrasca,  kontrolišu ih bolje od drugih. Ipak, neizbežno je da će svako od nas doživeti neki stepen stresa nekoliko puta u našem životu.

Neki uzroci stresa su lakši za rešavanje od drugih, kao npr. polaganje ispita, jer znamo unapred kad će to biti, pa možemo sebe da pripremimo. Ali, stvarni život nije toliko predvidiv.

Sledi  popis zajedničkih događaja  i iskustava koja mogu izazivati stres, od kojih su neki očigledniji od drugih:

• smrt bliske osobe;
• razvod /odvajanje /prekid veze; 
• lična bolest; 
• bolest voljenog; 
• napuštanje primarne porodice; 
• finansijske brige, naročito velike hipoteke / dugovi; 
• promene na poslu – novi posao, šef, odgovornosti; 
• gubitak posla.

Uglavnom se ovi događaji neočekivano javljaju i tada smo u najvećoj meri ranjivi i počinjemo da osećamo pritisak. Čak gore je kada se ovi događaji javljaju istovremeno – dvostruki ili trostruki stres. Zajednički odgovori na stres uključuju gubitak sna, razdražljivost, kratki temperament i zabrinutost.

Postupak za pronalaženje odgovora za suočavanje sa pritiskom i stresom može biti težak, jer ono što jedna osoba smatra stresnim , za drugu mozda neće biti stresno, i svi ragujemo drugačije na stres i pritisak.  Ipak, dobra polazna tačka je Vaša svesnost o glavnim uzrocima pritiska, jer to u najmanju ruku može da Vam pomogne da pokušate da vidite šta možete da učinite sa uzrocima pritiska i stresa.

U nastavku  nekoliko predloga  koje možete preduzeti za borbu protiv stresa ili pritiska:

• Najbolji lek je prevencija. Analiza tipa  situacije u prošlosti kod koje je došlo do velikog pritiska trebalo bi da omogući da pazite na slične situacije koje mogu da se pojave u budućnosti. Ovo bi Vam omogućilo da prepoznate bilo koji znak upozorenja koji bi Vas asocirao na sličnan stresni period, i tako biste dobili vremena da uradite nešto povodom toga.

• Budite fit. Veoma je poželjno upražnjavati neki režim vežbanja da biste bili u dobroj formi, naročito u stresnim periodima.

• Ne oduzimajte sebi kvalitetan san. Važno je da pokušate da se dobro noću naspavate.  Kada je to nemoguće, zbog puno negativnih misli koje prolaze kroz Vašu glavu, suočite se sa uzrokom pritiska tako što ćete zapisati te misli i potom pokušavati da ih analizirate.

• Razgovarajte o svojim problemima sa drugima. Nužno je razgovarati sa ljudima o pritiscima koje doživljavate. Nemojte zadržavati stvari u sebi. Poverite se partnetu, prijatelju, rođaku ili profesionalnom savetniku, ako je potrebno. Posle razgovora o tim stvarima, možda ćete promeniti perspektivu o svojim problemima, a pritisak možda neće više biti tako veliki.

• Razvite sposobnost da se isključite. Kada je pritisak vezan za posao, neophodno je istrenirati sebe da se isključite iz situacija koje izazivaju pritisak. Ovo se možete postići rezervisanjem vikenda za sebe i svoju porodicu, da biste dali sebi fizičku, emotivnu ili mentalnu pauzu. Ako je potrebno, organizujete i dužu pauzu. Ako to ne izgleda moguće zbog pritisaka i opterećenja koji se gomilaju, zapamtite da ništa nije obavezno kada je u pitanju najvažnija stvar, vaše zdravlje i mentalno blagostanje.

Postoji nekoliko drugih strategija koje se mogu usvojiti da bismo bili spremni za pritisak i da se nosimo sa njegovim efektima kada se dogodi. One se mogu rezimirati na sledeći način:

•  pokušajte da ne budete previše samokritični, jer svi pravimo greške;

•  jedite i pijte u razumim količinama;

• negujte druga interesovanja;

• pored neophodnih stvari, radite i stvari koje Vas zabavljaju i u kojima najviše uživate;

• pokušajte da razvijete osećaj za planiranje pritiska;

• ostavite “slobodnog prostora “ za neočekivane situacije;

• zadržite osećaj za stvarnost i pokušajte da ne preuveličavate stvari. 

Ako samo neke od ovih strategija umanje efekte stresa to će biti korisno, ne samo za Vas, već i za osobe bliske Vama. Pošto kodeks društvenog ponašanja sprečava neke naše potrebe za prirodno oslobađanje nagomilanih emocija, kao što je npr. nasilna reakcija ili beg od situacije, pritisak se stoga može nagomilati u nama i tada ste najpodložniji stresu. Generalno, pokušajte da razvijete što poztivniji stav kako se nositi sa stresom modernog doba, iako je to isti stres koji je,  u nekoj formi, postojao i kod prošlih generacija. U suštini, moderna istraživanja bi trebalo da nam omoguće da se sada bolje nosimo sa stresom, nego što je to bio slučaj u prošlosti. Danas barem prepoznajemo opasnost te situacije. Zato je esencijalno da se u trenucima pritiska vratimo korak unazad, reflektujemo se na sadašnju situaciju i život uopšteno i na pozitivne stvari kojih će biti puno. Takav pozitivan pristup može da uključuje analizu i prepoznavanje uzroka pritiska, Vašu reakciju na pritisak i način na koji se nosite sa tim. To, takođe, može da uključi i promenu mišljenja u vezi pritiska koji osećate, istovremeno poboljšavajući način na koji radite stvari. Na primer na poslu, možete doći do najboljeg izvora pomoći ili do pravih ljudi sa kojima možete da razgovarate. Takođe, trebalo bi imati na umu da određena količina napetosti  je pozitivna, jer ljudi reaguju na izazove i to ih ohrabruje. Neki ljudi napreduju kad su pod određenim stepenom pritiska, jer im to obezbeđuje motivaciju koja im je potrebna da bi dali najbolje od sebe.